Ratracer Virago

Ružno pače japanskih soft-čopera osamdesetih je radi uloge u filmu izraslo u jedan apokaliptičan model cafe racera. Nismo očekivali ovakav ishod.

Model Yamaha XV750 Virago iz 1982-e je prošao kroz pravu metamorfozu. Ko bi pomislio da od tog propalog japanskog čopera od tridesetak godina, ukoliko ga potpuno ogule i dopune sa R1 vilom iz prve serije, može da se stvori jedno strava vozilo u mad max fazonu?

Johna Rylanda iz Classified Moto-a skoro nije koštalo nimalo vremena i sredstava ova prepravka, jedino mu je promena prednje ciklistike zadala malo muke, ali zaoštravanje ugla vile već nije želeo poručioc, Sunny Zhao, američki režiser rođen u Kini. Njemu je bila potrebna jedna mašina, na koju je mogao da postavi plaćenog ubicu u svom sci-fi filmu, čija se radnja odigrava u sledećem veku. Od njega je nastao ovaj cafe racer Virago, kojeg obožavamo.

Posebno je zadovoljstvo, da izuzev prednjeg točka, kočnice, teleskop vila i repa, koji je stvoren u pauzi za ručak, na motoru nikakve druge mehaničke promene nisu preduzete. Ovako izgleda originalni Virago ram, ovo je pravi Virago rezervoar, sa novom bojom i diskretnom pločom, koja prekriva mesto, gde je nekad stajao logo Yamaha marke.

Originalni zadnji liveni nogostupi za divno čudo dobro izgledaju ovako usamljeni, bez vizualne pomoći oklopa i njegov položaj je idealan za to, da premestivši pedale dođemo do tipičnu cafe racer poziciju „peta u zadnjicu“. Nasuprot tome, visina ručki volana obećava potpunu udobnost gornjeg dela tela, iako se možda vozač nalazi malo pozadi od mosta vila za to, da ne bi morao da se sportski nagne unapred.

John je bio svestan toga da će prepravljeni Virago, kao scensko vozilo, mnogo stajati u jednom mestu, zato je priključak akumulatora smeštenog ispod rezervoara prebacio ispod sedišta, da bi se punjenje moglo obaviti bez skidanja rezervoara, eventualno paljenje obavljati preko kablova i drugog izvora, kada to bude potrebno. Ryland je tokom spomenutog električnog poduhvata za 70 % skratio kvantitet fabričkih kablova.

Da li je tokom sedamdesetih u Iwati, tadašnjim talentovanim inžinjerima palo na pamet kada su počeli dizajnirati ram Virago modela oko dvocilindričnog bloka od 50 kubika, da će i potpuno oguljen biti sasvim pristojan? Teško da su ga ovako razgolićenog, sa drugim volanom i prednjom sportskom ciklistikom uspeli da ga zamisle, mada se sad jasno vidi da forma Virago modela (sa centralnom oprugom iz 82-83) u stilu cafe racera bolje prolazi, nego originalni izgled u vidu mekane fotelje.